Donijet je Pravilnik o organizaciji, unutrašnjem radu i održavanju službe u banovinskim bolnicama. Članom 7 Pravilnika je bilo određeno da se „svi slučajevi pobačaja i ranog rađanja moraju primiti“, dok je član 10 predviđao da se zdrave porodilje mogu primiti u bolnice samo „po krajnjoj nuždi, ako nemaju stana ili su im socijalne prilike loše“. Takođe član 10 Pravilnika predviđa da „velike bolnice u kojima postoje porodiljna odjeljenja za nastavnu potrebu ljekara i babica primaju trudne žene i porodilje ukoliko imaju raspoloživih mjesta“. Kako u to vrijeme u Crnoj Gori nije bilo „velikih bolnica“, ovim Pravilnikom bilo je praktično ozakonjeno domicilno rađanje. U Tabelarnom pregledu banovinskih bolnica i državne bolnice „Danilo I“ na Cetinju, za 1930. godinu je u rubrici „broj obavljenih porođaja“ na teritoriji Zetske banovine zapisano samo 17 u Nahodištu u Kotoru.